• 10.11.2025.10.11.2025.
• Roster Soft Redakcija

Dobrodošli u novo digitalno doba

Svaki dan u digitalnom svetu donosi nešto novo — brži internet, pametnije uređaje, automatizovane sisteme i, nažalost, pametnije napade.
Cyber-sigurnost više nije statična disciplina, već živi organizam koji se menja svakog meseca.

Sa pojavom veštačke inteligencije (AI), interneta stvari (IoT) i kvantnih računara, svet bezbednosti ulazi u eru gde se granice između napadača i odbrane sve više brišu.

U ovom završnom tekstu serijala otkrivamo:

• kako AI menja način zaštite (ali i napada),

• zašto IoT uređaji postaju najranjivija tačka svakog sistema,

• i koje nove tehnologije oblikuju budućnost cyber-sigurnosti u Srbiji i svetu.

1. AI u službi cyber-sigurnosti

Veštačka inteligencija više nije “budućnost” — već ključni deo moderne zaštite.
Najveće svetske kompanije koriste AI da bi automatski otkrile pretnje, pre nego što ih čovek uopšte primeti.

Kako AI štiti:

• Automatska detekcija anomalija: AI prepoznaje neobične obrasce u mrežnom saobraćaju (npr. neočekivani upload podataka).

• Prediktivna analiza: na osnovu istorijskih podataka, AI predviđa moguće buduće napade.

• Automatski odgovor: sistemi kao što su Microsoft Sentinel, Darktrace i CrowdStrike Falcon mogu blokirati sumnjivu aktivnost bez ljudske intervencije.

• Učenje iz incidenata: AI sistemi sami “uče” iz svakog napada i postaju pametniji.

💡 Zamislite antivirus koji ne čeka ažuriranje — već sam prepoznaje novog napadača.

---

2. AI kao oružje napadača

Ali ista tehnologija koja štiti – može i da napada.
Napadači već koriste generativnu AI da stvaraju sofisticirane lažne e-mailove, deepfake video poruke i automatizovane phishing kampanje.

Najčešći oblici zloupotrebe AI:

1. Deepfake prevara: kreiranje lažnog videa direktora koji “naređuje” uplatu novca.

2. AI phishing generatori: alati koji automatski prave hiljade personalizovanih e-mailova.

3. Malver pisan AI-jem: kod koji se sam menja i izbegava detekciju.

4. Socijalni inženjering sa glasovnim botovima: imitacija glasa poznate osobe.

U 2024. godini, globalni broj AI-generisanih phishing kampanja porastao je za 143%, a očekuje se da će u naredne dve godine preći 70% ukupnog broja prevara.

3. Internet stvari (IoT): najranjiviji sistem na svetu

IoT (Internet of Things) povezuje sve — od pametnih sijalica do industrijskih mašina.
Ali svaka povezana stvar znači još jedan otvoren “vrata” za napadača.

Najčešće ranjive tačke:

• Pametne kamere i alarmi bez ažuriranja.

• IoT uređaji sa fabričkim lozinkama.

• Pametni frižideri, televizori, termostati povezani na kućnu Wi-Fi mrežu.

• Industrijski IoT sistemi (pumpe, senzori, proizvodne linije).

Jedan od najpoznatijih napada, Mirai Botnet (2016), iskoristio je ranjive kamere i rutere da obori pola interneta.
Slični napadi danas ciljaju bolnice, fabrike i energetske mreže.

4. Industrijski i kritični sistemi (ICS/SCADA)

U Srbiji, kao i u ostatku Evrope, sve više fabrika i energetskih postrojenja koristi SCADA sisteme za nadzor i upravljanje procesima.
Nažalost, ti sistemi su često povezani na mreže bez adekvatne zaštite.

Napad na takav sistem ne znači “krađu podataka” — već potencijalni zastoj čitave proizvodnje.
Zato EU NIS2 direktiva (koja se implementira i u Srbiji) propisuje stroge mere bezbednosti za industrijske mreže.

5. Cloud sigurnost i izazovi “digitalne migracije”

Sve više firmi prebacuje poslovanje na cloud platforme kao što su AWS, Azure i Google Cloud.
To donosi fleksibilnost — ali i nove rizike:

• Nepravilno podešene dozvole (open buckets).

• Slabe autentifikacije.

• Nedostatak vidljivosti u cloud okruženju.

• Deljenje podataka sa trećim stranama.

Zato je Cloud Security Engineer postao jedno od najtraženijih zanimanja u 2025.
Uloga mu je da poveže sigurnost lokalnih mreža i oblaka — i da koristi AI za praćenje svake aktivnosti.

6. Kvantni računari i kraj enkripcije

Trenutno se većina interneta oslanja na RSA i AES enkripciju, koja koristi matematičku složenost za zaštitu podataka.
Ali kvantni računari mogu razbiti RSA ključeve od 2048 bitova u minutima, što bi uništilo današnji sistem zaštite.

Rešenje: postkvantna kriptografija

Stručnjaci razvijaju nove algoritme (Lattice-based, NTRU, Kyber) otporne na kvantne napade.
Do 2030. godine, očekuje se da će svi globalni sistemi preći na postkvantne standarde.

Srbija je već započela istraživanja kroz projekte ETF-a i Instituta za fiziku Beograd.

7. Veštačka inteligencija kao digitalni čuvar

U budućnosti, AI će moći da:

• prepozna napad pre nego što počne,

• sam “razgovara” sa drugim AI sistemima u mreži,

• i automatski izoluje kompromitovane uređaje.

Zamislite sistem koji ne čeka napad, već predviđa gde će se on dogoditi.
Takvi alati već postoje – Darktrace, Cylance, SentinelOne – i uskoro će postati standard i u Srbiji.

8. Novi poslovi i uloge u svetu cyber-sigurnosti

Budućnost cyber bezbednosti otvara desetine novih karijernih pravaca.

U Srbiji, interesovanje za ovakve profile raste — posebno u bankarskom, energetskom i IT sektoru.

9. Uloga obrazovanja i istraživanja

Univerziteti i istraživački centri postaju ključni igrači u digitalnoj odbrani.
Fakulteti poput ETF-a, FTN-a i PMF-a već imaju programe iz:

• veštačke inteligencije,

• kriptografije,

• zaštite mreža,

• digitalne forenzike.

Takođe, pokrenuti su nacionalni projekti za razvoj AI modela za bezbednost – koji analiziraju domaće pretnje i phishing kampanje na srpskom jeziku.

10. Novi zakoni i evropska regulativa (EAA, NIS2, AI Act)

Evropska unija donosi tri ključna dokumenta koji menjaju način razmišljanja o digitalnoj zaštiti:

1. NIS2 direktiva – obavezuje sve veće firme da imaju plan cyber odbrane.

2. AI Act (Zakon o veštačkoj inteligenciji) – uvodi kontrolu nad AI sistemima koji mogu biti zloupotrebljeni.

3. EAA (Evropski zakon o pristupačnosti) – obavezuje digitalne servise da budu sigurni i dostupni svim građanima.

Srbija, kao zemlja u procesu harmonizacije sa EU, do 2026. godine mora uskladiti svoje zakone sa ovim direktivama.

11. Cyber-sigurnost 2030: kako će izgledati svet

🔹 Svaka kompanija imaće sopstveni AI bezbednosni sistem.
🔹 Cyber napadi biće gotovo nevidljivi i automatski.
🔹 IoT uređaji će komunicirati putem blockchain mreža radi sigurnosti.
🔹 Građani će imati “digitalni pasoš bezbednosti” koji štiti njihove podatke.
🔹 Obrazovanje o cyber-sigurnosti postaće obavezno u školama.

12. Kako se pripremiti za budućnost

1. Ulagati u znanje, ne samo u softver.

2. Razvijati sopstvene AI alate za detekciju pretnji.

3. Uključiti cyber-sigurnost u sve digitalne projekte.

4. Saradnja sa Nacionalnim CERT-om i međunarodnim organizacijama.

5. Stalna edukacija zaposlenih i menadžmenta.

13. Zaključak: Ljudi ostaju ključ

Uprkos svemu — ni AI, ni kvantni računari, ni super-softveri ne mogu zameniti ljudsku pažnju, znanje i etiku.
Prava sigurnost počinje od pojedinca koji razume:

• da svaki klik ima posledicu,

• da privatnost nije luksuz,

• i da odgovornost prema digitalnom prostoru pripada svima.

Cyber-sigurnost budućnosti biće kombinacija čoveka i mašine — simbioza intuicije i algoritma.
A oni koji to razumeju danas, biće čuvari digitalnog sveta sutra.